8. март

ЖЕНЕ ПИСЦИ

Жене су дале значајан допринос књижевности од најранијих писаних текстова. Жене су биле на челу текстуалне комуникације од раних цивилизација.

Овогодишње обелажавање 8.марата у нашој школској библиотеци,  као и сваке године осврнемо се посебно на жене писце.Жене коју су дале и дају велики допринос српској књижњвности. У школској библиотеци се могла видети скромна изложба књига које поседује школска библиотека и то су књиге од Мире Алечковић , Десанке Максимовић и Јасминке Петровић. Ученици су са задовољством посетлили изложбу и изнајмили књиге.

ЖЕНЕ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

Монахиња Јефимија или Јелена Мрњавчевић (око 1350. — после 1405), кћи угледног властелина у држави цара Душана, кесара Војихне, и жена деспота Угљеше, оставила је три записа који се данас сматрају за поезију и спадају у најзначајније странице српске средњовековне књижевности. То су: Туга за младенцем Угљешом, Запис на Хиландарској завеси, и Похвала кнезу Лазару.

Милица Стојадиновић Српкиња (1828 — 1878) била је српска књижевница деветнаестог века. Објавила је три збирке песама (1850, 1855, 1869). Претходница јој је старија савременица Еустахија Арсић (1776 — 1843), била је српска књижевница и велики добротвор, аутор три књиге, мецена, заступник у борби за женска права и једна од првих жена сарадника Летописа Матице српске; као и Јулијана Радивојевић (1798 — 1837) која је објављивала прозу, а неколико њених љубавних песама сматрају се првим љубавним песмама једне жене код нас.

Јелена Димитријевић (1862 – 1945) је била српска књижевница, добротворка и светска путница. Прву књигу објавила је у Нишу, 1894. године – била је то збирка песама Песме I (Јеленине песме). Њена најпознатија дела су Писма из Ниша: О харемима, Писма из Солуна, роман Нове, путописи Нови свет или У Америци годину дана, као и Седам мора и три океана: Путем око света, последња књига коју је објавила за живота.

Исидора Секулић (1877 – 1958) била је српски прозни писац, романописац, есејист, полиглот, ликовни критичар и академик. Прва је жена чланица Српске академије наука и уметности. 

Десанка Максимовић (1898 – 1993) је била песник, приповедач, романсијер, писац за децу, а повремено се бавила и превођењем, махом поезије, са руског, словеначког, бугарског и француског језика. Објавила је око педесет књига поезије, песама и прозе за децу и омладину, приповедачке, романсијерске и путописне прозе.